Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одсу́дити

сврштом 4, стр. 68

одсу́дити

одсудити

Лема

одсудити

Извор

том 4, стр. 68, редослед 20

  1. 1.

    осудити

    — Одсудит ће је да плати ратну одштету.
    Кол.
    Заклели се да сам украо, суд ме одсудио.
    Бен.
    Не налази ... ријечи да одсуди зло, гријех и опачину. И.
  2. 2.

    одредити да нешто некога задеси, досудити.

    — Што једном ја одсудим комУ, то га запаст мора свакојако.
    Бог.
  3. 3.

    одлучити, пресудити.

    — Уредник смеши се, мало мисли се, пак одсуди: »Може се«.
    Игњ.
Изворни текст (OCR)
одсу́дити, о̀дсӯдӣм сврш. 1. осудити. — Одсудит ће је да плати ратну одштету. Кол. Заклели се да сам украо, суд ме одсудио. Бен. Не налази ... ријечи да одсуди зло, гријех и опачину. И. 2. одредити да нешто некога задеси, досудити. — Што једном ја одсудим комУ, то га запаст мора свакојако. Бог. 3. одлучити, пресудити. — Уредник смеши се, мало мисли се, пак одсуди: »Може се«. Игњ.