Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оду́вати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 69

оду́вати

одувати

Лема

одувати

Извор

том 4, стр. 69, редослед 15

  1. 1.

    (имп. о̀дӯва̄ј) сврш = одухати. 1. дувајући уклонити, отерати, скинути.

    имп. — императив
    — Песме славља ветар је одуво̑.
    Радич.
    Одува бурмут што му је ... пао на новине.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    фиг. одседети у затвору, одробијати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Одреди да мора ту каsну у његову стану одувати. С 1911. lера је одувао своје две године. Пуштен је из Хаnса.
    Срем.

Пододреднице

~ се

дувањем бити однет, ишчезнути, нестати. — Док се вратио, одувала се наша љутња уз честито мезе. Јевт

дувањем бити однет, ишчезнути, нестати.
Изворни текст (OCR)
оду́вати, о̀дӯва̄м (имп. о̀дӯва̄ј) сврш. = одухати. 1. дувајући уклонити, отерати, скинути. — Песме славља ветар је одуво̑. Радич. Одува бурмут што му је ... пао на новине. Лаз. Л. 2. фиг. одседети у затвору, одробијати. — Одреди да мора ту каsну у његову стану одувати. С 1911. lера је одувао своје две године. Пуштен је из Хаnса. Срем.