Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏дуг

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 69

о̏дуг

одуг, одугачак

Лема

одуг

Варијанте

одугачак, одуга̀чак

Извор

том 4, стр. 69, редослед 18

  1. а.

    -чка, -чко а. подоста, прилично дуг(ачак).

    — Одуго, обријано сухоњаво лице ... његово држање ... све је одисало »свратити на себе позорност«.
    Леск. Ј.
    Бијело и њежно лице с одугачким ... носом.
    Новак
  2. б.

    повисок.

    — А што свијет вели?
    — упита ... оно друго момче дугих коса.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
о̏дуг, -а, -о, о̏дугачак и одуга̀чак, -чка, -чко а. подоста, прилично дуг(ачак). — Одуго, обријано сухоњаво лице ... његово држање ... све је одисало »свратити на себе позорност«. Леск. Ј. Бијело и њежно лице с одугачким ... носом. Новак. б. повисок. — А што свијет вели? — упита ... оно друго момче дугих коса. Ћип.