оду̀дарати
одударати QA: medium
Лема
одударати
Извор
том 4, стр. 70, редослед 2
- 1.
-а̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одударити.
- 2.
фиг. одвајати (се), разликовати се.
— Имао је лијепе, бијеле зубе, који су оштро одударали од црних ... бркова.
Од ове ... мелодије ... чудно је одударало оно што се у песмИ певало.
- 3.
фиг. одбијати се, избијати.
— Из оних аркада је одударала нека вековна хладноћа. Јак. оду̀дарити", -ӣм сврш. а. вратити, одбити ударац.
— Плаћајте ми слуги мелемашче. Баш ако ми и тако нећете, ви станите да вам одударим по једаред мојИм буздованом.
б. ударити, распалити.
— Знате какав је пас кад га одVдари редуша.
в. фиг. одговорити.
— Синко, имаш право
— одудари стари.
Изворни текст (OCR)
оду̀дарати2, -а̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одударити. 2. фиг. одвајати (се), разликовати се. — Имао је лијепе, бијеле зубе, који су оштро одударали од црних ... бркова. Козарч. Од ове ... мелодије ... чудно је одударало оно што се у песмИ певало. Чипл. 3. фиг. одбијати се, избијати. — Из оних аркада је одударала нека вековна хладноћа. Јак. оду̀дарити", -ӣм сврш. а. вратити, одбити ударац. — Плаћајте ми слуги мелемашче. Баш ако ми и тако нећете, ви станите да вам одударим по једаред мојИм буздованом. НП Вук. б. ударити, распалити. — Знате какав је пас кад га одVдари редуша. Ад. в. фиг. одговорити. — Синко, имаш право — одудари стари. Креш.