одумиња́вати

одумињавати

одумињавати

том 4, стр. 71, редослед 16

1.
несврш. и уч. према одуминути.
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
одгађати.
dialectal
покр. — покрајински
— Хајде Лука, није вајде, не можемо одумињавати.
Павл.

Изворни текст (OCR)

одумиња́вати, -ѝња̄ва̄м несврш. 1. несврш. и уч. према одуминути. 2. покр. одгађати. — Хајде Лука, није вајде, не можемо одумињавати. Павл.