Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оду̀мре̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 71

оду̀мре̄ти

одумрети

Лема

одумрети

Извор

том 4, стр. 71, редослед 21

  1. 1.а.

    ијек. оду̀мријети сврш. а. обамрети, одузети се.

    ијек. — ијекавски
    — Кад чу оно »онај твој карабин«, сељаку само одумријеше ноге као да су пред њим усташе главом.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    фиг. изгубити свој значај, своје функције, постепено ишчезнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Забавна музика она народна, импровизована ... ће временом почети ... да одумире, као што су одумрле гусле као забавни инструмент. Б 1958. Учи друге да ће држава одумрети. Пол. 1950.
  3. 2.а.

    изумрети, помрети; оставити после смрти.

    — Одумреше је родитељи младу и оставише као шибљику у разграђену саду.
    Кош.
  4. 2.б.

    утишати се, умукнути.

    — Одумрије пјесма, престадоше ашиклуци и вечерње шетње.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
оду̀мре̄ти, о̀думре̄м, ијек. оду̀мријети, сврш. 1. а. обамрети, одузети се. — Кад чу оно »онај твој карабин«, сељаку само одумријеше ноге као да су пред њим усташе главом. Ћоп. б. фиг. изгубити свој значај, своје функције, постепено ишчезнути. — Забавна музика она народна, импровизована ... ће временом почети ... да одумире, као што су одумрле гусле као забавни инструмент. Б 1958. Учи друге да ће држава одумрети. Пол. 1950. 2. а. изумрети, помрети; оставити после смрти. — Одумреше је родитељи младу и оставише као шибљику у разграђену саду. Кош. б. утишати се, умукнути. — Одумрије пјесма, престадоше ашиклуци и вечерње шетње. Ћоп.