одушевља́ва̄ње

одушевљавање

одушевљавање

том 4, стр. 73, редослед 8

—
гл. им. од одушевљавати (се) одушевља́вати (се), -ѐвља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према одушевити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

одушевља́ва̄ње с гл. им. од одушевљавати (се). одушевља́вати (се), -ѐвља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према одушевити (се).