оду́шити
одушити
Лема
одушити
Извор
том 4, стр. 73, редослед 12
- 1.
пустити да изађе ваздух из чега, издувати, испустити ваздух, отпушити.
— Одушио је гуму ... луксузног »Форда«.
Отворили су врата, растворили прозоре, оду-« шили димњак.
- 2.
одахнути, одморити се, починути.
— Поред све трке, не даде одушити слузи, но га питаше за ово и за оно.
Пушка пушци не да̑ да одуши.
- 3.а.
фиг. рећи нешто из душе, рећи са олакшањем, надушак.
— Ствари су ти то свакојако сплетене ...
— одуши Јованин.
— Ух ... баш ми угријаше~ леђа!
— одуши он пошто се докопа прве веће шикаре.
- 3.б.
осетити олакшање, постати лакше.
— Пусти ме да речем, нека ми одуши, јер одавна грцам.
- 3.в.
искалити се (на кога), дати себи одушке.
— Слаб човек при муци и на бога ропће, пак, јер богу не може ништа, одуши на брата ил на жену.
Пододреднице
1. одморити се, починути. — Чекали су да се бар пред сунцем развагане и одуше. Божић. 2. провалити, наћи одушка. — Гледам те ... и код куће и на гробљу, цио дан ни сузе. Као кип. Па се накупило ... и одушило. Марк. М
Изворни текст (OCR)
оду́шити, о̀дӯшӣм сврш. 1. пустити да изађе ваздух из чега, издувати, испустити ваздух, отпушити. — Одушио је гуму ... луксузног »Форда«. Божић. Отворили су врата, растворили прозоре, оду-« шили димњак. Л-К. 2. одахнути, одморити се, починути. — Поред све трке, не даде одушити слузи, но га питаше за ово и за оно. Мат. Пушка пушци не да̑ да одуши. Нам. 3. фиг. а. рећи нешто из душе, рећи са олакшањем, надушак. — Ствари су ти то свакојако сплетене ... — одуши Јованин. Драж. — Ух ... баш ми угријаше~ леђа! — одуши он пошто се докопа прве веће шикаре. Ћоп. б. осетити олакшање, постати лакше. — Пусти ме да речем, нека ми одуши, јер одавна грцам. Шимун. в. искалити се (на кога), дати себи одушке. — Слаб човек при муци и на бога ропће, пак, јер богу не може ништа, одуши на брата ил на жену. Љуб.