Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оду́јмити

сврштом 4, стр. 71

оду́јмити

одујмити

Стална адреса

Лема

одујмити

Извор

том 4, стр. 71, редослед 2

  1. 1.

    одвојити од уста.

    — Треба ... да одујме једном од уста чаше.
    Павл.
    Узе свиралу и поче свирати »Ваљевчицу« ... Кад одујми, рече: »Нисам баш вичан добро«.
    Вес.
  2. 2.

    отпити, потегнути.

    — Натеже бардак, па брже одујми.
    Глиш.
  3. 3.

    одузети у рачунању, одвојити.

    — Да су што то одујмили од куле и звона, па мало проширили школу.
    Шапч.
  4. 4.

    прекинути; престати.

    — Одујмивши песмУ, да дахне ... окрене другу песмУ.
    Рј. А.
    Ти ћеш доцније, док одујми навала, да их призовеш.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
оду́јмити, о̀дӯјмӣм сврш. 1. одвојити од уста. — Треба ... да одујме једном од уста чаше. Павл. Узе свиралу и поче свирати »Ваљевчицу« ... Кад одујми, рече: »Нисам баш вичан добро«. Вес. 2. отпити, потегнути. — Натеже бардак, па брже одујми. Глиш. 3. одузети у рачунању, одвојити. — Да су што то одујмили од куле и звона, па мало проширили школу. Шапч. 4. прекинути; престати. — Одујмивши песмУ, да дахне ... окрене другу песмУ. Рј. А. Ти ћеш доцније, док одујми навала, да их призовеш. Нуш.