Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀дјахати

сврштом 4, стр. 38

о̀дјахати

одјахати

Стална адреса

Лема

одјахати

Извор

том 4, стр. 38, редослед 2

  1. 1.

    отићи јашући (обично на коњу).

    — Окрене коња и одјаше у галопу натраr.
    Крањч. Стј
  2. 2.

    сићи (с коња), сјахати.

    с — средњи род
    — Четири лацманина одјахаше с коња.
    Мат.
    У подне ... одјашемо пред гостионицом.
    Вел.
  3. 3.а.

    (коња) одвести, отерати коња јашући на њему.

    — Прихватим сватовске коње и одјашем их до појила.
    Лал.
  4. 3.б.

    сићи, сјахати с коња.

    с — средњи род
    — Одјахасмо коње, па сиђосмо к цркви.
    Шапч.
  5. 4.

    (од коња) скинути кога с коња.

    с — средњи род
    — Одјаши ме од коња дората.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
о̀дјахати, -аше̄м сврш. 1. отићи јашући (обично на коњу). — Окрене коња и одјаше у галопу натраr. Крањч. Стј. 2. сићи (с коња), сјахати. — Четири лацманина одјахаше с коња. Мат. У подне ... одјашемо пред гостионицом. Вел. 3. (коња) а. одвести, отерати коња јашући на њему. — Прихватим сватовске коње и одјашем их до појила. Лал. б. сићи, сјахати с коња. — Одјахасмо коње, па сиђосмо к цркви. Шапч. 4. (од коња) скинути кога с коња. — Одјаши ме од коња дората. Рј. А.