Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

одје́кнути

сврштом 4, стр. 38

одје́кнути

одјекнути

Лема

одјекнути

Извор

том 4, стр. 38, редослед 16

  1. 1.

    одговорити одјеком.

    — Он завика грлом јуначкијем, сва му гора на глас одјекнула.
    НП Вук
  2. 2.а.

    огласити се звуком, јеком.

    — Гурне врхом чизме ... греду, она напијена водом труло одјекне.
    Донч.
  3. 2.б.

    зачути се, разлегнути се.

    — У том тренутку ... одјекнуше ... звуци наше химне.
    Јонке
  4. 3.

    дубоко уздахнути, јекнути.

    — Кол'ко Фата од срца одјекне, вас јој чардак и кула одзвекне.
    НПХ
  5. 4.

    изазвати, оставити дубок утисак.

    — То ће силно одјекнути међу вашим бирачима.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
одје́кнути, о̀дје̄кне̄м сврш. 1. одговорити одјеком. — Он завика грлом јуначкијем, сва му гора на глас одјекнула. НП Вук. 2. а. огласити се звуком, јеком. — Гурне врхом чизме ... греду, она напијена водом труло одјекне. Донч. б. зачути се, разлегнути се. — У том тренутку ... одјекнуше ... звуци наше химне. Јонке. 3. дубоко уздахнути, јекнути. — Кол'ко Фата од срца одјекне, вас јој чардак и кула одзвекне. НПХ. 4. изазвати, оставити дубок утисак. — То ће силно одјекнути међу вашим бирачима. Каш.