одју́рити

одјурити

Лема

одјурити

Извор

том 4, стр. 39, редослед 1

1.
удаљити се јурећи, отрчати; побећи.
— Окорачи коња и одјури трком.
Вес.
Сви су одјурили у великом страху.
Наз.
2.
отерати, избацити.
— Не слини ми за оном битангом! Одјурићу га и ако дође. Дом. о̀дјутрити (се), -ӣ (се) сврш. безл настати (о јутру).
— Кад ... одјутри, одлазили смо у школу.
Шапч.
Тек што се одјутрило, притисну страшна заnара.
Гор.

Изворни текст (OCR)

одју́рити, о̀дјӯрӣм сврш. 1. удаљити се јурећи, отрчати; побећи. — Окорачи коња и одјури трком. Вес. Сви су одјурили у великом страху. Наз. 2. отерати, избацити. — Не слини ми за оном битангом! Одјурићу га и ако дође. Дом. о̀дјутрити (се), -ӣ (се) сврш. безл настати (о јутру). — Кад ... одјутри, одлазили смо у школу. Шапч. Тек што се одјутрило, притисну страшна заnара. Гор.