одњи́снути
одњиснути
Лема
одњиснути
Извор
том 4, стр. 52, редослед 7
- —
необ. њиснувши јавити се, огласити се, одговорити и уч. према одњихати (се). одгајити, однеговати.
— То сам мислио кад бих је гледао како је на својим рукама борце даће и нове.
Сама га је биједа њиском (о коњу). — Кулаш ... не може да отрпи а да путаљчића ... за врат не грицне. Путаљчић одњисну.
одњика́вати (се), -ѝха̄ва̄м (се) несврш. одњи́хати, о̀дњӣше̄м и о̀дњӣха̄м сврш. њихала дјецу — а одњихала их је много. Мишк. Земља која је одњихала такве одњихала, у њој је одрастао.
Пододреднице
1. њишући се удаљити се, отетурати. — Изабела одњиха се од њега; ја је полумртву прихватих у наручје. М 18б7. 2. бити одгајен, одрасти. — Помисли на ... брвнару у којој се одњихало његово дјетињство Гор
Изворни текст (OCR)
одњи́снути, о̀дњӣсне̄м сврш. необ. њиснувши јавити се, огласити се, одговорити њиском (о коњу). — Кулаш ... не може да отрпи а да путаљчића ... за врат не грицне. Путаљчић одњисну. Ком. одњика́вати (се), -ѝха̄ва̄м (се) несврш. и уч. према одњихати (се). одњи́хати, о̀дњӣше̄м и о̀дњӣха̄м сврш. одгајити, однеговати. — То сам мислио кад бих је гледао како је на својим рукама њихала дјецу — а одњихала их је много. Мишк. Земља која је одњихала такве борце даће и нове. Чол. Сама га је биједа одњихала, у њој је одрастао. Сим.