од

од предл. с ген. означава 1. (обично у вези са »до«) а. почетну границу главног простирања, пружања, кретања: ићи од куће до школе, ширити се од краја према средини итд. — Па настави тумачити како од главе риба смрди. Цар Е. Од збирке до збирке констатују се само нове етапе једног истог путовања. Богдан. б. почетак неког временског одсека, трајања: од јутра до мрака, од давнина, од рођења. — Љубав ... према мени показује већ од толико времена. Грол. Издавачи првог скупно издања Шекспирових дјела од год. 1б23. изоставили су тај пролог. Богд. в. почетну границу, опсег обухватања чега: од старца до детета, од игле до локомотиве. — Све, од убруса до сребра ... носило је ... отисак новине. Крањч. Стј. 2. а. одвајање, удаљавање, напуштање, одстрањивање; избегавање чега, уклањање, отклањање: побећи од куће, од непријатеља, од опасности; спасти се, заштитити се, бранити се од чеrа; одрећи се од чега. — Он има глупу дворкињУ ... закључава се чак и од ње. Сим. б. удаљеност чега; одсуство утицаја, дејства чега: далеко од чега; слободан, безбедан, сигуран од чеrа. — Ствар ... је ишла ... независно од људске воље. Крањч Стј. в. правац, страну, смер: од истока, од југа. — Од торова залајаше пси. Коч. Кад уђосмо у неку пивницу, уведоше нас у једну собицу од дворишта. Нед. 3. а. извор чега, оно што нешто омогућава или треба да омогући, пружи, да̂: живети од имања, зараде, добити; тражити од пријатеља. — Од неба вам росило, од земље вам родило. Наз. Сутрадан траже од општине зидара Моцу. Ад. б. субјекта, вршиоца радње: да од бога нађеш. — У себи је  мислио да ће ... Ахмет доћи и од себе. Мул. Задржани смо били од жандарма. Чол. в. узрок; узрочника, изазивача, мотив каквог стања, осећања и др.: стра2 од казне, плашити се од непријатеља. — Од те мисли сваки час је дизао главу са посла. Андр. И. 4. а. порекло, потицање: Милош од lоцерја, Тодор од Задра, роман од непознатог писца, човек од добра рода. — Гони пас у планини од кошуте лане. М-И. б. грађу, градиво, материјал за шта; оно са чим треба што урадити, предузети: кућа од брвана, од камена. — Браћа ... су се договарала шта да учине од оне проклете машине. Ћоп. в. предмет којега је што саставни део; множину којој ко или што припада: цев од пушке, прозор од куће. — Агитатор је једнога од кандидата. Креш. г. (плеонастично, уместо ген. без предлога) оно чему нешто припада, на што се односи. — Војводство ... и јесте гнездо од соколова. т. Онда устави Арес силовити полет од копља. М-И. 5. а. врсту, квалитет; квалификацију, занимање: ствари од вредности, човек од пера, човек од заната, ране од видања. — Зјењковски је писац од дара. Сек. б. улогу, вредност, ефекат: бити коме од користи, од потребе. — Довршење трансамериЧких жељезница је било од уплива за пловидбу. Мј. 1926. в. намену, службу: лопта од одбојке, коњ од мегдана. — Оба његова брка ... стршила су ... као да су мV ca сваке стране заболи у лице суху четку од гумирабике. Јонке. 6. меру, износ: човек од 4о година, терет од три килограма. — Вишце њих се нижу конопи, чарапе и од прста дебела паучина. Ћор. 7. својство онога што се представља као појам иза чијег имена долази и сл.. душа од човека. — Крпа! Крпа од човјека! Донч. Ху, несрећо од дјетета. Ћоп. 8. заст. и покр. предмет казивања: о. — И тако му извија песме, старинске песме од краљева. Чипл. 9. начин: говорити од срца, клицати од свега срца. — Од очију смо почели цијенити куртизане. Уј. 10. а. (уз комп.) појам с особином у мањем степену или различан од другог чега: бољи од њега, бржи од стреле, јаче од грома. — (вај је учитељ сасвим друкчији од пређашњег. Лаз. Л. б. множину из које се ко или што издваја, између: најбољи од свих. — Једно од њих ношаше свећV. Лаз. Л. од- (пред безвучним сугласницима изузев с, ш и каткад пред самогласницима: от-; каткад, обично пред групом сугласника: ода-) преф. 1. у сложених глагола (и речи глаголског порекла) означава а. одвајање, удаљавање, одстрањивање: откинути, одбројити, одабрати, отићи, одбацити, отети. б. радњу узвраћања као одзива на оно што се казује простим глаголом или супротну томе: одазвати се, одговорити, одмоћи. в. потпуно извршење какве радње, окончање каквог стања: одрадити, одсвирати, одболовати, одспавати. 2. у сложених прилога који значе полазну тачку, почетак или правац, смер чега: одавде, одасвуд, одувек и