Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀жалити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 75

о̀жалити

ожалити

Лема

ожалити

Извор

том 4, стр. 75, редослед 8

  1. 2.

    (аор. 2. И

  2. 3.

    о̏жалӣ) сврш.

  3. 1.

    оплакати мртвог, показати жалост за њим.

    — Дивне ли га очи оплакаШе, дивна ли га уста ожалише!
    Њег.
    И укопа га и ожали га.
    Киш
  4. 2.

    пожалити некога мислећи да ће насигурно умрети.

    — Тако се страшно био ранио, да су га сви били ожалили, но и ту му срећа његова одржи жИвот. Њук.
Изворни текст (OCR)
о̀жалити, -ӣм (аор. 2. И 3. л. о̏жалӣ) сврш. 1. оплакати мртвог, показати жалост за њим. — Дивне ли га очи оплакаШе, дивна ли га уста ожалише! Њег. И укопа га и ожали га. Киш. 2. пожалити некога мислећи да ће насигурно умрети. — Тако се страшно био ранио, да су га сви били ожалили, но и ту му срећа његова одржи жИвот. Њук.