Одредница

о̀жимати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 77

о̀жимати

ожимати

Лема

ожимати

Извор

том 4, стр. 77, редослед 14

  1. 1.

    и -мље̄м и ожи́мати, о̀жӣма̄м и о̀жӣмље̄м несврш. и уч. према ожети. 1. цедити (стискајући).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Стаде Туре rаће ожимати.
    НПХ
    Све је он, што му је на дохвату руке, ожимао до краја, да у граду узмогне купити кућу.
    Кал.
  2. 2.

    (чиме) стискати, скупљати (о очима, устима).

    — Испивши ... одмахну главом и стаде ожимати устима.
    Мат.
  3. 3.

    бити опор (о вину).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Добро је то вино, само мало ожимље.
    Рј. А.
  4. 4.

    дуго сисати. <тев.в

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
о̀жимати, -а̄м и -мље̄м и ожи́мати, о̀жӣма̄м и о̀жӣмље̄м несврш. и уч. према ожети. 1. цедити (стискајући). — Стаде Туре rаће ожимати. НПХ. фиг. Све је он, што му је на дохвату руке, ожимао до краја, да у граду узмогне купити кућу. Кал. 2. (чиме) стискати, скупљати (о очима, устима). — Испивши ... одмахну главом и стаде ожимати устима. Мат. 3. покр. бити опор (о вину). — Добро је то вино, само мало ожимље. Рј. А. 4. покр. дуго сисати. <тев.в