Одредница

о̏збӣљан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 78

о̏збӣљан

озбиљан

Лема

озбиљан

Извор

том 4, стр. 78, редослед 17

  1. 1.

    који се одликује сталношћу, сређеношћу, смирен, сталожен; трезвен, промишљен; строг.

    — Пробудиш се, и као озбиљан човек идеш на своју озбиљну дужност, а на мене списатеља мислиШ као на каквог пајаца који те забавља.
    Дом.
    Лешић је кудикамо озбиљнијим очима гледао у свијет.
    Коз. Ј.
  2. 2.а.

    важан, значајан.

    — Дигао поносно главу, а обрве намрштио, да даде послу озбиљно значење.
    Кал.
  3. 2.б.

    погодан, ваљан, добар.

    — То нам је ... најбољи наш финансијер ... он нам је ... најозбиљнији кандидат за министра финансија.
    Срем.
  4. 3.

    стваран, истински, прави.

    — Гроф је имао озбиљну вољу да сада поживи другим животом.
    Том.
  5. 4.

    пун опасности; тежак по последицама.

    — Ситуација је напета и озбиљна.
    Крл.
    Наши рањеници су у озбиљном положају.
    Дед. В.
  6. 5.а.

    прилично велик, приметан, знатан.

    — Немци ... су претрпели озбиљне губитке. Дед.
  7. 5.б.

    доста тежак.

    — Сматрали су је за озбиљног болесника, мада је њој било сасвим добро.
    Рист.
  8. 6.а.

    без израза веселости, без осмеха, који се предао размишљању.

    — Гледам моју мајку и сестру; чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне.
    Лаз. Л.
  9. 6.б.

    који није намењен забави, разоноди, који је посвећен важним темама.

    — Озбиљна литература је само за такве озбиљне и тмурне мушкарце.
    Нех.
  10. 6.в.

    без топлине, хладан.

    — Iрођосмо кроз хол. Тешка, озбиљна раскош: масивни кожнати фотељи.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
о̏збӣљан, -љна, -љно 1. који се одликује сталношћу, сређеношћу, смирен, сталожен; трезвен, промишљен; строг. — Пробудиш се, и као озбиљан човек идеш на своју озбиљну дужност, а на мене списатеља  мислиШ као на каквог пајаца који те забавља. Дом. Лешић је кудикамо озбиљнијим очима гледао у свијет. Коз. Ј. 2. а. важан, значајан. — Дигао поносно главу, а обрве намрштио, да даде послу озбиљно значење. Кал. б. погодан, ваљан, добар. — То нам је ... најбољи наш финансијер ... он нам је ... најозбиљнији кандидат за министра финансија. Срем. 3. стваран, истински, прави. — Гроф је имао озбиљну вољу да сада поживи другим животом. Том. 4. пун опасности; тежак по последицама. — Ситуација је напета и озбиљна. Крл. Наши рањеници су у озбиљном положају. Дед. В. 5. а. прилично велик, приметан, знатан. — Немци ... су претрпели озбиљне губитке. Дед. В. б. доста тежак. — Сматрали су је за озбиљног болесника, мада је њој било сасвим добро. Рист. 6. а. без израза веселости, без осмеха, који се предао размишљању. — Гледам моју мајку и сестру; чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Лаз. Л. б. који није намењен забави, разоноди, који је посвећен важним темама. — Озбиљна литература је само за такве озбиљне и тмурне мушкарце. Нех. в. без топлине, хладан. — Iрођосмо кроз хол. Тешка, озбиљна раскош: масивни кожнати фотељи. Кол.