Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

озби́љно̄ст

жтом 4, стр. 79

озби́љно̄ст

озбиљност

Стална адреса

Лема

озбиљност

Извор

том 4, стр. 79, редослед 1

  1. 1.

    особина онога који је озбиљан, онога што је озбиљно; строгост.

    — Он се одликовао једноставношћу и озбиљношћу. Пов.
  2. 1.

    Неће да увиди озбиљност ситуације. Нуш. На њиховим лицима усјекла се дубока озбиљност. Кал.

  3. 2.

    права вредност; позитиван резултат.

    — Кнез није ни тренутка вјеровао у озбиљност преговора.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
озби́љно̄ст, -ости ж 1. особина онога који је озбиљан, онога што је озбиљно; строгост. — Он се одликовао једноставношћу и озбиљношћу. Пов. 1. Неће да увиди озбиљност ситуације. Нуш. На њиховим лицима усјекла се дубока озбиљност. Кал. 2. права вредност; позитиван резултат. — Кнез није ни тренутка вјеровао у озбиљност преговора. Нех.