озлеђе́ње

озлеђење, озљеђење

Стална адреса

Лема

озлеђење

Варијанте

озљеђење, озљеђе́ње

Извор

том 4, стр. 81, редослед 22

—
озледа озлеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се), ијек. озљеђи́вати (се) несврш. и уч. према озледити озлијѐдити (се), о̀злиједӣм (се), ек. озле́дити (се). о̀злити се, о̀злӣм се сврш. наљутити се, расрдити се.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголек. — екавски
— Узмучи га то, те се чисто озли на себе.
Вукић.
Иако се озлила на ме, не обрну лијепе главе. Матош. озло̀бити се, о̀злобӣм се сврш. испунити се злобом, пакошћу, мржњом; озлоједити се, наљутити се.
— Очи служавке опет се озлобе.
Божић
Све се озлобило један на другога као никада досада. Скерл. озлове́дити (се), -о̀ве̄дӣм (се), ијек. озловијѐдити (се), несврш. покр. в. озлоједити (се).
Вук
Рј. озловијѐдити (се), -о̀виједӣм (се), ек. озлове́дити (се). озловоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према озловољити (се).

Изворни текст (OCR)

озлеђе́ње, ијек. озљеђе́ње, с озледа. озлеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се), ијек. озљеђи́вати (се) несврш. и уч. према озледити озлијѐдити (се), о̀злиједӣм (се), ек. озле́дити (се). о̀злити се, о̀злӣм се сврш. наљутити се, расрдити се. — Узмучи га то, те се чисто озли на себе. Вукић. Иако се озлила на ме, не обрну лијепе главе. Матош. озло̀бити се, о̀злобӣм се сврш. испунити се злобом, пакошћу, мржњом; озлоједити се, наљутити се. — Очи служавке опет се озлобе. Божић. Све се озлобило један на другога као никада досада. Скерл. озлове́дити (се), -о̀ве̄дӣм (се), ијек. озловијѐдити (се), несврш. покр. в. озлоједити (се). Вук Рј. озловијѐдити (се), -о̀виједӣм (се), ек. озлове́дити (се). озловоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према озловољити (се).