о̀ӣдијум
оидијум QA: medium
Лема
оидијум
Извор
том 4, стр. 83, редослед 14
- 1.
лат. болест винове лозе у одлику ситних гљивица. Свезн. о̑ј1 (у писању ради истицања отегнутог изговора и сл.: о-ој и ооој) узвик 1. за дозивање и одзивање на позив.
— Пријатељи, ој моји, четовође!
Ој, ви ноћи, слатке ноћи!
Побратиме,
— викну Станко.
— Ој!
— одазва се Панта.
Станемо пред кућу, па се довикујемо:
— Оооој Маро!
— Оооој ...! НК 194б.
- 2.
у женским народним песмама на почетку и у припевима ради стиха.
— Ој на дјелу на голему многа грађа савезена, света црква саграђена. НП Вук. о̑ј2 узв. в. јао.
— Па ти немаш обуће, ој, јој!
— изненада зајаука.
Изворни текст (OCR)
о̀ӣдијум м лат. болест винове лозе у одлику ситних гљивица. Свезн. о̑ј1 (у писању ради истицања отегнутог изговора и сл.: о-ој и ооој) узвик 1. за дозивање и одзивање на позив. — Пријатељи, ој моји, четовође! М-И. Ој, ви ноћи, слатке ноћи! Митр. Побратиме, — викну Станко. — Ој! — одазва се Панта. Вес. Станемо пред кућу, па се довикујемо: — Оооој Маро! — Оооој ...! НК 194б. 2. у женским народним песмама на почетку и у припевима ради стиха. — Ој на дјелу на голему многа грађа савезена, света црква саграђена. НП Вук. о̑ј2 узв. в. јао. — Па ти немаш обуће, ој, јој! — изненада зајаука. Лал.