Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀каменити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 86

о̀каменити

окаменити

Стална адреса

Лема

окаменити

Извор

том 4, стр. 86, редослед 19

  1. 1.а.

    сврш. учинити што каменом, учинити да што добије својство камена, учинити што тврдим, непокретним.

    — Својим дахом је окаменио целу ову палату очајања.
    Дуч.
  2. 1.б.

    укочити.

    — Полузатворене јој очи трепћу ... знаде их и окаменити.
    Божић
  3. 2.

    постати као камен.

    — Моја душа огрезну у рајV, окамени јадно срце с туге саме.
    Хар.

Фразе

стајати као окамењен укочити се (од чуда, страха и сл.); бити запрепашћен.

Пододреднице

~ се

претворити се у камен; постати као камен (од изненађења), укочити се од чуда. — Шути дужде, окаменио се! НП Вук. Окамени се Стјепко блијед као мраМор. Шен. Мика е окаменио, поблиједио, па Шу

претворити се у камен; постати као камен (од изненађења), укочити се од чуда.
Изворни текст (OCR)
о̀каменити, -ӣм сврш. 1. а. учинити што каменом, учинити да што добије својство камена, учинити што тврдим, непокретним. — Својим дахом је окаменио целу ову палату очајања. Дуч. б. укочити. — Полузатворене јој очи трепћу ... знаде их и окаменити. Божић. 2. постати као камен. — Моја душа огрезну у рајV, окамени јадно срце с туге саме. Хар.