Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

окамења́ва̄ње

стом 4, стр. 86

окамења́ва̄ње

окамењавање

Лема

окамењавање

Извор

том 4, стр. 86, редослед 22

  1. —

    гл. им. од окамењавати (се) окамења́вати (се), -ѐња̄ва̄м (се) = окамењивати (се) несврш. и уч. према окаменити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
окамења́ва̄ње с гл. им. од окамењавати (се). окамења́вати (се), -ѐња̄ва̄м (се) = окамењивати (се) несврш. и уч. према окаменити (се).