о̀камењено̄ст
окамењеност
Лема
окамењеност
Извор
том 4, стр. 87, редослед 3
- —
особина онога што је окамењено, укоченост.
— Покрети јој посташе живљи, изгуби се окамењеност којом је баба одбијала.
Изворни текст (OCR)
о̀камењено̄ст, -ости ж особина онога што је окамењено, укоченост. — Покрети јој посташе живљи, изгуби се окамењеност којом је баба одбијала. Рист.