о̀капина
окапина
Лема
окапина
Извор
том 4, стр. 87, редослед 23
- 1.а.
од кише и сунца поцрнело сено наврх стога. Вук Рј.
dialectal - 1.б.
покривач на стогу сена (или друге сточне хране) од траве или лиснатих грана.
- 2.а.
плитка шупљина у стени с чије ивице капље вода. Жуј.
- 2.б.
место на обали у стени, подлокано од капања воде.
— С друге стране гVдVре кршеви и стене, све некакве окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле.
- 3.
оно што накапа од запаљене свеће.
— Фигуре ... поваљане су ... и залијепљене окапинама свијеће.
Изворни текст (OCR)
о̀капина ж 1. а. покр. од кише и сунца поцрнело сено наврх стога. Вук Рј. б. покривач на стогу сена (или друге сточне хране) од траве или лиснатих грана. 2. а. плитка шупљина у стени с чије ивице капље вода. Жуј. б. место на обали у стени, подлокано од капања воде. — С друге стране гVдVре кршеви и стене, све некакве окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле. Глиш. 3. оно што накапа од запаљене свеће. — Фигуре ... поваљане су ... и залијепљене окапинама свијеће. Пав.