о̀кат

окат

Лема

окат

Извор

том 4, стр. 88, редослед 14

1.
који има очи, који има добар вид; који има крупне очи.
— Окат човек кад је буву ухватио, он свагда отвара прсте полагано да је види.
Нен. Љ.
Помолио сам окату и радозналу главу испод ... хрпе рушевина.
Уј.
2.
који има шаре у облику ока; који има ока (о мрежи).
— Рибе ... У окатој мрежи извукоше рибари.
М-И
3.
наочит.
— Могу они бити лепи и окатији, али то још није ОНО. Рег.

Изворни текст (OCR)

о̀кат, -а, -о 1. који има очи, који има добар вид; који има крупне очи. — Окат човек кад је буву ухватио, он свагда отвара прсте полагано да је види. Нен. Љ. Помолио сам окату и радозналу главу испод ... хрпе рушевина. Уј. 2. који има шаре у облику ока; који има ока (о мрежи). — Рибе ... У окатој мрежи извукоше рибари. М-И. 3. наочит. — Могу они бити лепи и окатији, али то још није ОНО. Рег.