о̀качити

окачити

Лема

окачити

Извор

том 4, стр. 88, редослед 21

1.
обесити.
— Окачио пушку о лево раме.
Вукић.
Чивилук све моднији бива! да окачим шешир баш је згода жива!
Дим.
2.
закачити, захватити, окрзнути, оштетити.
— Недаћа је хтјела па ме окачи убојица ножем по десној мишици.
Торд.
Ала јуче би жестока града! ... Винограде је ... окачио добро.
Глиш.
Хајд што је њега окачио зеленаш] ... него што и ми повукосмо рад његове глупости!
Срем.
3.
запети (ороз), опалити.
— Није окачио ороза.
Петр. В.
4.
подбости.
— Окачи мало ђогата стременом.
Глиш.
5.
фиг. захватити, одушевити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Општи покрет окачио све.
Шапч.

Фразе

~ се некоме о врат почети живети на нечији рачун, пасти некоме на тефет.

Пододреднице

~ се

обесити се, закачити се. — После су отишли и окачили се на тарабу да гледају представу]. Срем. фиг. Он се већ сам окачио овој за скуте као чичак. Маш

обесити се, закачити се.

Изворни текст (OCR)

о̀качити, -ӣм сврш. 1. обесити. — Окачио пушку о лево раме. Вукић. Чивилук све моднији бива! да окачим шешир баш је згода жива! Дим. 2. закачити, захватити, окрзнути, оштетити. — Недаћа је хтјела па ме окачи убојица ножем по десној мишици. Торд. Ала јуче би жестока града! ... Винограде је ... окачио добро. Глиш. Хајд што је њега окачио зеленаш] ... него што и ми повукосмо рад његове глупости! Срем. 3. запети (ороз), опалити. — Није окачио ороза. Петр. В. 4. подбости. — Окачи мало ђогата стременом. Глиш. 5. фиг. захватити, одушевити. — Општи покрет окачио све. Шапч.