ока́љати

окаљати

Стална адреса

Лема

окаљати

Извор

том 4, стр. 86, редослед 16

1.
упрљати, запрљати.
— Узела му окаљан фес и отресла га.
Радул.
2.
изнети на рђав глас, учинити нешто што је ружно за кога, осрамотити.
— Окаља ме, осрамоти ме, мене, жену часну и непорочну.
Цес. Д.

Фразе

~ образ, част, име осрамотити (се).

Пододреднице

~ се

1. упрљати се. — Грива сва се на њојзи окаљала крвљу. М-И. 2. фиr. осрамотити се. — Зашто сам се окаљао, признавши своју тајну! Л-К

упрљати се.фиr. осрамотити се.

Изворни текст (OCR)

ока́љати, о̀ка̄ља̄м сврш. 1. упрљати, запрљати. — Узела му окаљан фес и отресла га. Радул. 2. изнети на рђав глас, учинити нешто што је ружно за кога, осрамотити. — Окаља ме, осрамоти ме, мене, жену часну и непорочну. Цес. Д.