оки́ва̄ње

окивање

окивање

том 4, стр. 90, редослед 8

—
гл. им. од окивати (се) оки́вати (се), о̀кӣва̄м (се) несврш. и уч. према оковати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

оки́ва̄ње с гл. им. од окивати (се). оки́вати (се), о̀кӣва̄м (се) несврш. и уч. према оковати (се).