Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀кисао

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 90

о̀кисао

окисао

Лема

окисао

Извор

том 4, стр. 90, редослед 19

  1. 1.

    -сло и о̀киснуо, -ула, -уло) сврш. 1. покиснути, искиснути.

    — Озноји се и у путу окисне.
    Ћип.
    Два странца окисли до коже.
    Мул.
  2. 2.

    фиг. шаљ. напити се, опити се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислушаљ. — шаљиво
    — Дража се од јутра опет напио.
    — Ф, Дражо! ... Где ти тако »окисну«?
    Вес.

Фразе

окисао као миш потпуно мокар.
Изворни текст (OCR)
о̀кисао, -сла, -сло и о̀киснуо, -ула, -уло) сврш. 1. покиснути, искиснути. — Озноји се и у путу окисне. Ћип. Два странца окисли до коже. Мул. 2. фиг. шаљ. напити се, опити се. — Дража се од јутра опет напио. — Ф, Дражо! ... Где ти тако »окисну«? Вес.