о̀китити

окитити QA: medium

Стална адреса

Лема

окитити

Извор

том 4, стр. 90, редослед 21

1.
(трп. прид. о̀кићен) сврш украсити, уресити (цвећем, зеленилом или чим другим).
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Оплели су већ венце да оките њима ... своје домове.
Ад.
Свестрана лектира окитила је његов дух.
Шкреб
2.
фиг. надопунити, надодати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Т1уче ... брука о мркову ... Сељаци то окитише ... и удесише још згодније.
Глиш.

Пододреднице

~ се

1. украсити се, добити као украс. — Шљиве се беху окитиле родом. Вес. фиг. Јесен се окити златом. Домј. 2. фиг. еуф. напити се. — Немојте слушати мога мужа; зар не видите да се окитио? Кум. окѝшати (се), -а̄ (се) и о̀кишити (се), -ӣ (се) сврш. безл. заокупити падати, непрекидно лити (о киши). — Чим је окишало ... завели смо дежурство. Пол. 1959. Одједном се окишало и захладнело. Андр. И. Док се ја вратим, могло би се ... окишити. Коз. Ј

украсити се, добити као украс.фиг. напити се.

Изворни текст (OCR)

о̀китити, -ӣм (трп. прид. о̀кићен) сврш. 1. украсити, уресити (цвећем, зеленилом или чим другим). — Оплели су већ венце да оките њима ... своје домове. Ад. фиг. Свестрана лектира окитила је његов дух. Шкреб. 2. фиг. надопунити, надодати. — Т1уче ... брука о мркову ... Сељаци то окитише ... и удесише још згодније. Глиш.