Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀клизнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 92

о̀клизнути

оклизнути

Стална адреса

Лема

оклизнути

Извор

том 4, стр. 92, редослед 9

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.а.

    о̏клизнӯ, о̀клизе и о̏клизе) сврш. а. оклизнути се.

    — Дошао си до ... матуре, сад пази да не оклизнеш.
    Сек.
  3. 3.б.

    клизнувши испасти, измаћи се, склизнути.

    — Лопта оклизне од руке.
    Ват.

Пододреднице

~ се

1. изгубити равнотежу при ходу, посрнути, омаћи се на клизавој површини. — Нога се харамији оклизнула. Шен. la путу ... коњ се оклизнуо. Дед. В. фиг. На тој тешкоћи ... оклизнуо се ... као и толики ... пре њега. БК 1906. 2. фиr. брзо прећи, доспети. — У тим мислима оклизну се моје очи и до Винцековића. Ђал

изгубити равнотежу при ходу, посрнути, омаћи се на клизавој површини.фиr. брзо прећи, доспети.
Изворни текст (OCR)
о̀клизнути, -не̄м (аор. 2. и 3. л. о̏клизнӯ, о̀клизе и о̏клизе) сврш. а. оклизнути се. — фиг. Дошао си до ... матуре, сад пази да не оклизнеш. Сек. б. клизнувши испасти, измаћи се, склизнути. — Лопта оклизне од руке. Ват.