о̀ков
оков
Лема
оков
Извор
том 4, стр. 96, редослед 2
- 1.
(ген. мн. о̏ко̄ва̄) (обично мн.) метални колутови, обично спојени ланцима који се стављају (тешким) осуђеницима на ноге (и руке) и онемогућавају им слободно кретање, негве, путо.
— Расковаше му окове.
Деветнаести век је] ... век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда.
- 2.
фиг. оно што везује, спречава слободу понашања, начина рада, дисциплина, стега.
— Бјежао је од окова тијесног дворског живота.
- 3.
метална веза, метални оквир, оплата којом се учвршћују или (ређе) украшавају разни предмети (обично дрвени).
— Једна од ... потреба наших пољопривредника ... је потков за запрежну стоку и оков за кола. Пол. 1954. На коњу му оков позвекује.
Фразе
бацити у окове осудити на робију; вући, носити окове бити на робији; стрести, раскинути, разбити, сломити окове ослободити се ропства, стеге.
Изворни текст (OCR)
о̀ков м (ген. мн. о̏ко̄ва̄) (обично мн.) 1. метални колутови, обично спојени ланцима који се стављају (тешким) осуђеницима на ноге (и руке) и онемогућавају им слободно кретање, негве, путо. — Расковаше му окове. Креш. фиг. Деветнаести век је] ... век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда. Срем. 2. фиг. оно што везује, спречава слободу понашања, начина рада, дисциплина, стега. — Бјежао је од окова тијесног дворског живота. Лит. 1957. 3. метална веза, метални оквир, оплата којом се учвршћују или (ређе) украшавају разни предмети (обично дрвени). — Једна од ... потреба наших пољопривредника ... је потков за запрежну стоку и оков за кола. Пол. 1954. На коњу му оков позвекује. НПХ.