око̀вати
оковати
Лема
оковати
Извор
том 4, стр. 96, редослед 5
- 1.
причврстити нешто оковом, металним оквиром или ексерима, чавлима.
— Баканџе оковане удариле с оштро једне о друге.
- 2.
ставити коме окове, сапети, спутати у окове.
— Оковаше га и изведоше на суђење.
- 3.
обложити (обично по ивици) неким племенитим металом (најчешће сребром или златом), украсити.
— Носио је дебео ... горе ... сребром окован штаn.
- 4.
фиг. лишити кога слободе мисли, рада, деловања, заробити кога.
— У њој души постепено се ствара мржња према ономе који га је тако оковао, заробио.
- 5.
фиг. стегнути, укочити, онемогућити покрет, рад.
— Као да су му стоструки ледови оковали срце
— не може да проплаче.
Фразе
оковала ти се (реч) у злато нека то остане постојано, без и најмање промене онога што је речено, нека се то обистини.
Пододреднице
1. повр. према оковати (2, 3). — фиг. Напросто неће да се сам окује службеним ланцима система. Леск. Ј. Многи су тада у Биоград дошли голи и боси, пак се ондје одмах оковали у сребро и злато. НП Вук. 2. остати негде стално, онемогућити себи слободу кретања, лишити се чега (слободе и сл.). — Он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то да му умре нека ... богата стрина. Срем
Изворни текст (OCR)
око̀вати, о̀кује̄м сврш. 1. причврстити нешто оковом, металним оквиром или ексерима, чавлима. — Баканџе оковане удариле с оштро једне о друге. Крл. 2. ставити коме окове, сапети, спутати у окове. — Оковаше га и изведоше на суђење. Лал. 3. обложити (обично по ивици) неким племенитим металом (најчешће сребром или златом), украсити. — Носио је дебео ... горе ... сребром окован штаn. Игњ. 4. фиг. лишити кога слободе мисли, рада, деловања, заробити кога. — У њој души постепено се ствара мржња према ономе који га је тако оковао, заробио. Ранк. 5. фиг. стегнути, укочити, онемогућити покрет, рад. — Као да су му стоструки ледови оковали срце — не може да проплаче. Цар Е.