о̀комит
окомит
Лема
окомит
Извор
том 4, стр. 98, редослед 11
- а.
који има оштар нагиб, јако стрм.
— Почело се пењање ... окомитом стазом.
- б.
који је управљен право одозго према доле, који с нечим чини прави угао, управан, вертикалан.
mathematics— Промјер кружнице ... је окомит на базама траnеза. Алг. 1.
Изворни текст (OCR)
о̀комит, -а, -о а. који има оштар нагиб, јако стрм. — Почело се пењање ... окомитом стазом. Андр. И. б. мат. који је управљен право одозго према доле, који с нечим чини прави угао, управан, вертикалан. — Промјер кружнице ... је окомит на базама траnеза. Алг. 1.