око̀рео

окорео

Лема

окорео

Извор

том 4, стр. 99, редослед 28

1.
ијек. око̀рио, око̀рјела, око̀рјело 1. скорушен, стврднут, сасушен.
ијек. — ијекавски
— Испираше већ упола окорелу рану.
Јакш. Ђ.
2.а.
фиг. који има неку лошу особину у највишем степену, непоправљив; упоран, задрт.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Пред исповједаоницама стоје бескрајни репови окорјелих грешника.
Мар.
Дјеца знаду бити више пута непослушна, пркосна, а нека баш и окорјела.
Мишк.
2.б.
који се дуго бави чиме, који се толико саживео са својим начином живота и рада да тешко подноси промену или одрицање од њега.
— Чак и ови окорели ратници отварали су очи и уста слушајући његове приче.
Поп. Ј.

Изворни текст (OCR)

око̀рео, -ла, -ло, ијек. око̀рио, око̀рјела, око̀рјело 1. скорушен, стврднут, сасушен. — Испираше већ упола окорелу рану. Јакш. Ђ. 2. фиг. а. који има неку лошу особину у највишем степену, непоправљив; упоран, задрт. — Пред исповједаоницама стоје бескрајни репови окорјелих грешника. Мар Дјеца знаду бити више пута непослушна, пркосна, а нека баш и окорјела. Мишк. б. који се дуго бави чиме, који се толико саживео са својим начином живота и рада да тешко подноси промену или одрицање од њега. — Чак и ови окорели ратници отварали су очи и уста слушајући његове приче. Поп. Ј.