око̀рети

окорети

Лема

окорети

Извор

том 4, стр. 100, редослед 1

1.
ијек. око̀рјети, сврш 1. добити кору, скорити се, отврднути.
ијек. — ијекавски
— Капут на леђима је] ... већ окорио од згрушане крви.
Донч.
2.а.
фиг. постати задрт, држати се упорно чега.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Видаковић је био окорео у свом конзерватизму.
Поп. П.
2.б.
прел. учинити грубим, неосетљивим према коме или чему.
прел. — прелазни глагол
— Шта лије могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти?
Уск.
2.в.
навикнути се на што (на рад, начин живота и сл.) тако да се тешко подноси свака промена или напуштање таквог рада или начина живота.
сл. — слично
— Превећ сам окорио у овом пустопашном животу, па је питање хоћу ли му се моћи и касније посве отрћи.
Коз. Ј.

Пододреднице

~ се

претворити се у кору, отврднути, стврднути се на површини. — Кад се окори горњи слој леје, ваља кору полако истрошити. Тод. Све ми се чини да вам се језик малко окорио и да бисте га волели намочити у ракији. Бен

претворити се у кору, отврднути, стврднути се на површини.

Изворни текст (OCR)

око̀рети, -рӣм, ијек. око̀рјети, сврш. 1. добити кору, скорити се, отврднути. — Капут на леђима је] ... већ окорио од згрушане крви. Донч. 2. фиг. а. постати задрт, држати се упорно чега. — Видаковић је био окорео у свом конзерватизму. Поп. П б. прел. учинити грубим, неосетљивим према коме или чему. — Шта лије могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти? Уск. в. навикнути се на што (на рад, начин живота и сл.) тако да се тешко подноси свака промена или напуштање таквог рада или начина живота. — Превећ сам окорио у овом пустопашном животу, па је питање хоћу ли му се моћи и касније посве отрћи. Коз. Ј.