око̀тити

окотити

Лема

окотити

Извор

том 4, стр. 101, редослед 3

1.
(трп. прид. о̀коћен) сврш. донети на свет младунче (о неким животињама).
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Женка окоти зими по једно или два мечета.
Петр. М.
2.
погрд. родити дете (о жени).
погрд. — погрдно
— Је ли була Туре окотила.
НП Вук

Пододреднице

~ се

1. окотити. 2. а. доћи на свет (о мачки, медведу, псу и још неким животињама). — Пси су били ... ружни, »као да су се у паклу окотили«. Андр. И. б. покр. ојарити се, окозити се. — Она коза се морала брзо окотити. Шег. 3. фиг. створити се, настати. — Ту несрећа још и већа сад се окоти. НIХ

окотити.доћи на свет (о мачки, медведу, псу и још неким животињама).ојарити се, окозити се.фиг. створити се, настати.

Изворни текст (OCR)

око̀тити, о̀котӣ (трп. прид. о̀коћен) сврш. 1. донети на свет младунче (о неким животињама). — Женка окоти зими по једно или два мечета. Петр. М. 2. погрд. родити дете (о жени). — Је ли була Туре окотила. НП Вук.