о̀крајак

окрајак QA: medium

Лема

окрајак

Извор

том 4, стр. 101, редослед 22

1.а.
оно што је на крају, крајњи део неке целине; крај, ивица.
— Угледамо ... уски комадић обале и окрајак језера.
Шкреб
Далеко тамо, кроз храстове, видео се шумски окрајак.
Лоп.
1.б.
одсечени или одломљени крај хлеба, круха, где је највише коре, крајка.
— Одломио он један окрајак кру2а.
Пав.
1.в.
врх, вршак, крајичак.
— Извадило дете из торбе главу шећера, па одломило озго један окрајак и загриза.
Глиш.
2.
мањи комад земљишта које је на крају њиве или поља, па се обично не обрађује, него служи за испашу.
— Почела је битка за ... обрађивање малих њива и такозваних окрајака, који су раније издавани под закуп ... или уопште нису обрађивани. Б 1957.
3.
околина, крај.
— Четници су кивни на овај наш окрајак овдје и стално преже са засједама и патролама наоколо.
Лал.
4.
неисписани, неиспуњени руб листа, стране у књизи, маргина.
— Нећемо да назовемо хисторијом којекакве ... записе на окрајцима неких рукописа.
Водн.
5.
опушак, пикавац.
— Пушио је лулу, из које се дизао дим окрајка финих господаревих циrара.
Поп. Ј.
6.
комад старог обојка који се ставља под нови у опанке.
dialectal
покр. — покрајински
— Ноге своје ... обуо у неке окрајке обојке.
Берт.

Изворни текст (OCR)

о̀крајак, о̀кра̄јка м 1. а. оно што је на крају, крајњи део неке целине; крај, ивица. — Угледамо ... уски комадић обале и окрајак језера. Шкреб. Далеко тамо, кроз храстове, видео се шумски окрајак. Лоп. б. одсечени или одломљени крај хлеба, круха, где је највише коре, крајка. — Одломио он један окрајак кру2а. Пав. в. врх, вршак, крајичак. — Извадило дете из торбе главу шећера, па одломило озго један окрајак и загриза. Глиш. 2. мањи комад земљишта које је на крају њиве или поља, па се обично не обрађује, него служи за испашу. — Почела је битка за ... обрађивање малих њива и такозваних окрајака, који су раније издавани под закуп ... или уопште нису обрађивани. Б 1957. 3. околина, крај. — Четници су кивни на овај наш окрајак овдје и стално преже са засједама и патролама наоколо. Лал. 4. неисписани, неиспуњени руб листа, стране у књизи, маргина. — Нећемо да назовемо хисторијом којекакве ... записе на окрајцима неких рукописа. Водн. 5. опушак, пикавац. — Пушио је лулу, из које се дизао дим окрајка финих господаревих циrара. Поп. Ј. 6. покр. комад старог обојка који се ставља под нови у опанке. — Ноге своје ... обуо у неке окрајке обојке. Берт.