окре́нути
окренути
Лема
окренути
Извор
том 4, стр. 103, редослед 7
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
л о̏кре̄нӯ, о̀крете и о̏крете) сврш.
- 1.
кружним кретањем, померањем кога или чега променити му положај, обрнути; преврнути.
— Спретно окренувши кључ затворила је врата.
Јој, подигни ме! Уој, окрени ме! ... раsлегаше се целом кућом.
- 2.
променити правац кретања, упутити на другу страну, заокренути, скренути, савити.
— la одређеном месту где се сеоски пут рачва ... он шофер окрену.
- 3.а.
упутити се, кренути, поћи, отићи.
— Ја окренем на подне и син за мном.
- 3.б.
управити, потерати, упутити што у извесном правцу.
— Окрените коње уз Дунаво.
- 3.в.
уперити (оружје).
— Једне ноћи, на стражи ... окренуо пушку и убио га.
Њихову ... батерију окренем против њих.
- 4.а.
почети говорити (другим језиком).
— Фра Тетка окрете талијански.
- 4.б.
почети, приступити некој активности.
— Мара окрете причати како је видела учитељицу.
Цигани окрену чардаш.
- 4.в.
променити нагло начин, тон говора; прећи у што супротно (у понашању, расположењу).
— Хатема, стани, окренуо би ... бег на меко.
Дијете из плача окрену у смијех. И
- 4.г.
(на што) прихватити се чега другог, прећи на што друго, узети друго што (јело, пиће и сл.).
— Да пресечемо ракију кајганом, па да окренемо на вино.
- 5.
преобратити, обрлатити, навести.
— Рече и окрене ... братово срце. М-И. lастојали су рођаци ... да је окрену и наговоре да одустане од свога особењаштва.
- 6.
појавитисе, настати (место другог времена).
— Ноћу бијаше иза југовине сјевер окренуо.
Окренуле одједном силне жеге и суша.
- 7.
употребити, усмерити (против кога).
— Омладина ... окрене своју младост и снагу против хитлеровске тираније.
- 8.
карт. почети играти, заиграти (карте).
— Е́во сам ти дошао да окренемо ... мали таблић.
- 9.
погодити, ухватити (мелодију, песму).
— Са ... певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас.
- 10.а.
занети, залудити кога.
— С ње жене] ... не скидаше око] ... бјеше га добро окренула.
- 10.б.
подвалити коме, преварити кога.
colloquial - 11.
претворити, преобразити.
— Свом је коњу јако киндисао, у бјелуга пјену окренуо.
- 12.
ставити у обрт, унапредити, увећати, развити (посао,; имање).
— Кад би поживео са мном једно пет година, окренули бисмо послове.
Мислио је ... да мало окрене имањем. Дошло је да га под старе дане проширује. ЈОн.
другачиј е, друкчиј е почети радити, поступати на други начин; ~ (други) лист, ~ другу в. уз други (изр.); ~ к; врагу одати се злу, покварити се ~ кабаницу (капут) према (по) ветру управити своје деловање према приликама на своју корист, одричући се при том својих уверења; ~ (кога) кући учинити да се (ко) мање скита, да проводи време у кући. — Стриц га ... ожени, не би ли га кући окрено̂. Вес.; ~ леђа, плећа (лице, чело)
Фразе
куда, камо год окренеш ...) ма шта урадиш, чега год се прихватиш ...; окрени — обрни в. уз обрнути (изр.); ~ г лаву (од кога) не погледати (кога), не обратити никакву пажњу, прекинути односе, занемарити; ~ говор променити тему разговора; ~ дебљи крај в. уз крај (изр.);
Изворни текст (OCR)
окре́нути, о̀кре̄не̄м (аор. 2. и 3. л. о̏кре̄нӯ, о̀крете и о̏крете) сврш. 1. кружним кретањем, померањем кога или чега променити му положај, обрнути; преврнути. — Спретно окренувши кључ затворила је врата. Бар. Јој, подигни ме! Уој, окрени ме! ... раsлегаше се целом кућом. Вес. 2. променити правац кретања, упутити на другу страну, заокренути, скренути, савити. — la одређеном месту где се сеоски пут рачва ... он шофер окрену. Дед. В. 3. а. упутити се, кренути, поћи, отићи. — Ја окренем на подне и син за мном. Тур. б. управити, потерати, упутити што у извесном правцу. — Окрените коње уз Дунаво. НПХ. в. уперити (оружје). — Једне ноћи, на стражи ... окренуо пушку и убио га. Сиј. Њихову ... батерију окренем против њих. Вас. 4. а. почети говорити (другим језиком). — Фра Тетка окрете талијански. Мат. б. почети, приступити некој активности. — Мара окрете причати како је видела учитељицу. Вес. Цигани окрену чардаш. Вил. в. променити нагло начин, тон говора; прећи у што супротно (у понашању, расположењу). — Хатема, стани, окренуо би ... бег на меко. Сиј. Дијете из плача окрену у смијех. И Г. (на што) прихватити се чега другог, прећи на што друго, узети друго што (јело, пиће и сл.). — Да пресечемо ракију кајганом, па да окренемо на вино. Рад. Д. 5. преобратити, обрлатити, навести. — Рече и окрене ... братово срце. М-И. lастојали су рођаци ... да је окрену и наговоре да одустане од свога особењаштва. Андр. И. 6. појавитисе, настати (место другог времена). — Ноћу бијаше иза југовине сјевер окренуо. Јурк. Окренуле одједном силне жеге и суша. Ћоп. 7. употребити, усмерити (против кога). — Омладина ... окрене своју младост и снагу против хитлеровске тираније. Зог. 8. карт. почети играти, заиграти (карте). — Е́во сам ти дошао да окренемо ... мали таблић. Јел. 9. погодити, ухватити (мелодију, песму). — Са ... певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас. Ранк. 10. а. занети, залудити кога. — С ње жене] ... не скидаше око] ... бјеше га добро окренула. Лоп. б. разг. подвалити коме, преварити кога. 11. претворити, преобразити. — Свом је коњу јако киндисао, у бјелуга пјену окренуо. НПХ 12. ставити у обрт, унапредити, увећати, развити (посао,; имање). — Кад би поживео са мном једно пет година, окренули бисмо послове. Ђил. Мислио је ... да мало окрене имањем. Дошло је да га под старе дане проширује. ЈОн.