о̀кресак
окресак
Лема
окресак
Извор
том 4, стр. 104, редослед 14
- —
окресана грана дрвета
— Кивно се продера дижући увис подебео буков окресак. Ћоп. окрѐсати, о̀креше̄м сврu. 1. a. одсећи, одрезати горњи део, врхове чега (дрвећа, бркова); одрезати све гранчице с једне гране, прута.
— Одсекао је нарочито бирани прут, окресао га и очекивао тако сина.
Стари Рок окреше бркове.
Затајио је понеку од својих бунтовних идеја или ју је мало окресану ... изнио.
б. грубо отесати (камен).
— Сва камена оруђа из дилувијалних слојева јесу само окресана, а нису и глачана.
2. фиг. опсовати, проклети; рећи отворено, грубо.
— То га наљути ... поцрвени, окреса суцу двије-три масне.
Теби је Бранко стопут окресао истину у брк.
3. а. одапети, опалити (пушку).
Рј. б. запалити, ужећи.
— Окреши свијећу, не видим пред носом ни кеџа.
Фразе
(бити) као окресана грана в. уз грана (изр.).
Пододреднице
1. очешати се, дотаћи се у пролазу, у лету. — Нисам право ни дорекао, већ се нешто тврдо окресало о моје чело. Цар Е. 2. фиг. побити се, потући се мало, почаркати се. — Борци су задовољни што смо се бар мало »окресали« с четницима, — то су ... прве чарке. Чол
Изворни текст (OCR)
о̀кресак, -ска м окресана грана дрвета. — Кивно се продера дижући увис подебео буков окресак. Ћоп. окрѐсати, о̀креше̄м сврu. 1. a. одсећи, одрезати горњи део, врхове чега (дрвећа, бркова); одрезати све гранчице с једне гране, прута. — Одсекао је нарочито бирани прут, окресао га и очекивао тако сина. Срем. Стари Рок окреше бркове. Гор. фиг. Затајио је понеку од својих бунтовних идеја или ју је мало окресану ... изнио. Кол. б. грубо отесати (камен). — Сва камена оруђа из дилувијалних слојева јесу само окресана, а нису и глачана. Жуј. 2. фиг. опсовати, проклети; рећи отворено, грубо. — То га наљути ... поцрвени, окреса суцу двије-три масне. Ћор. Теби је Бранко стопут окресао истину у брк. Бег. 3. а. одапети, опалити (пушку). Вук Рј. б. запалити, ужећи. — Окреши свијећу, не видим пред носом ни кеџа. Шен.