Одредница

о̀крунити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 110

о̀крунити

окрунити

Стална адреса

Лема

окрунити

Извор

том 4, стр. 110, редослед 6

  1. 1.

    (трп. прид. о̀круњен) сврш. ставити коме круну на главу као знак владарске власти, крунисати.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Зар он одиста намерава окрунити краљевића Карла?
    Кнеж. Л.
  2. 2.

    украсити, накитити.

    — На широким раменима носио је лијепу главу окруњену некоћ бујном фризуром.
    Кол.
  3. 3.

    фиг. завршити што (обично успешно, срећно).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Требало би да је Глостер ту ... да сретно мир тај окруни.
    Богд.

Пододреднице

~ се

примити, узети круну као знак владарске власти, бити крунисан, крунисати се. — Послије побједе код Хастингса ... војвода Виљем ... окрунио се за краља. Пов. 2. фиr. Засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно. Њег

примити, узети круну као знак владарске власти, бити крунисан, крунисати се.
Изворни текст (OCR)
о̀крунити, -ӣм (трп. прид. о̀круњен) сврш. 1. ставити коме круну на главу као знак владарске власти, крунисати. — Зар он одиста намерава окрунити краљевића Карла? Кнеж. Л. 2. украсити, накитити. — На широким раменима носио је лијепу главу окруњену некоћ бујном фризуром. Кол. 3. фиг. завршити што (обично успешно, срећно). — Требало би да је Глостер ту ... да сретно мир тај окруни. Богд.