Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

окру́нитн

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 110

окру́нитн

окрунитн

Лема

окрунитн

Извор

том 4, стр. 110, редослед 5

  1. а.

    (трп. прид. о̀крӯњен) сврШ. а. откинути, одломити што с површине, с краја у мањим честицама, крунећи одвојити, издробити, иситнити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевс — средњи род
    — Куршуми ... ударају у зид и окруне мало земље, која се осиnа.
    Ранк.
  2. б.

    одвојити, откинути зрње с кукурузног клипа.

    с — средњи род
    — Однесе кукуруз што га је окрунила да нахрани живину.
    Шапч.

Фразе

хтети окруњено хтети што без муке, без труда.

Пододреднице

~ се

одвојити се од чега у малим честицама, одломитисе. — Зуби су ми се окрунили. 1јил

одвојити се од чега у малим честицама, одломитисе.
Изворни текст (OCR)
окру́нитн, о̀крӯнӣм (трп. прид. о̀крӯњен) сврШ. а. откинути, одломити што с површине, с краја у мањим честицама, крунећи одвојити, издробити, иситнити. — Куршуми ... ударају у зид и окруне мало земље, која се осиnа. Ранк. б. одвојити, откинути зрње с кукурузног клипа. — Однесе кукуруз што га је окрунила да нахрани живину. Шапч.