Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀крњак

мтом 4, стр. 107

о̀крњак

окрњак

Лема

окрњак

Извор

том 4, стр. 107, редослед 21

  1. —

    (мн. о̀кр̄њци, ген о̀крња̄ка̄) окрњен предмет, остатак од тога предмета, шкрбина.

    мн. — множина
    — На овим тужним окрњцима раскомаданих мостова ... стража непомично стоји. Бат. Спушта сунце златну поплаву по зубатим стјеновитим окрњцима.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
о̀крњак, о̀кр̄њка м (мн. о̀кр̄њци, ген. о̀крња̄ка̄) окрњен предмет, остатак од тога предмета, шкрбина. — На овим тужним окрњцима раскомаданих мостова ... стража непомично стоји. Бат. Спушта сунце  златну поплаву по зубатим стјеновитим окрњцима. Лал.