оксиди́рати

оксидирати, оксидисати

Стална адреса

Лема

оксидирати

Варијанте

оксидисати, оксѝдисати

Извор

том 4, стр. 111, редослед 28

а.
-ише̄м сврш. и несврш. а. (из)вршити оксидацију, спојити се, спајати се с кисеоником, (за)рђати.
chemistry
несврш. — несвршени глаголхем. — хемијас — средњи род
— Ако се мора воће љуштити, онда га љуштити ножем који не оксидира. Пол. 1957.
б.
(о)бојити косу у светлију боју.
— Она је престала оксидирати косу.
Крл.

Пододреднице

~ се

оксидирати (а). — Пирит се оксидира и преображава у нови минерал. Тућ

оксидирати (а).

Изворни текст (OCR)

оксиди́рати, -ѝдӣра̄м и оксѝдисати, -ише̄м сврш. и несврш. хем. а. (из)вршити оксидацију, спојити се, спајати се с кисеоником, (за)рђати. — Ако се мора воће љуштити, онда га љуштити ножем који не оксидира. Пол. 1957. б. (о)бојити косу у светлију боју. — Она је престала оксидирати косу. Крл.