Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀кукати

сврштом 4, стр. 113

о̀кукати

окукати

Лема

окукати

Извор

том 4, стр. 113, редослед 6

  1. 1.

    кукањем ожалити, оплакати кога.

    — Сваку групу коју су водили на стрељање Раденка је окукала.
    Ман.
  2. 2.а.

    задржати се, остати дуго на неком месту.

    — Бабе већ окукаше у цркви, па је старцима мир код куће.
    Вел.
  3. 2.б.

    бити истрајан у захтевима, заморити се у настојању да се што постигне.

    — Окукао иштући.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
о̀кукати, -а̄м сврш. 1. кукањем ожалити, оплакати кога. — Сваку групу коју су водили на стрељање Раденка је окукала. Ман. 2. а. задржати се, остати дуго на неком месту. — Бабе већ окукаше у цркви, па је старцима мир код куће. Вел. б. бити истрајан у захтевима, заморити се у настојању да се што постигне. — Окукао иштући. Вук Рј.