Одредница

о̀купити

сврштом 4, стр. 114

о̀купити

окупити

Стална адреса

Лема

окупити

Извор

том 4, стр. 114, редослед 9

  1. 1.

    учинити да се више јединки нађу на једном месту, у гомили или око чега, сакупити, сабрати.

    — Хасанага окупио дјецу око себе.
    Огр.
  2. 2.а.

    обузети, захватити, овладати.

    — Срце туга окупила ... није камен.
    Јел.
  3. 2.б.

    напасти, спопасти.

    — Кад га окупише пси оданде из сокака ... стаде се бранити.
    Глиш.
  4. 2.в.

    потерати, погнати (обично у гомили).

    — Радојка окупи овце мало брже, само да умакне.
    Глиш.
  5. 2.г.

    навалити, заокупити, салетети.

    — Гошћа га окупила, гатала му карте и палила крв.
    Киш
  6. 3.

    јурнути, навалити.

    — Набрекне Босна па сустопице окупе утоци и притоци.
    Павл.
  7. 4.

    необ. обухватити, захватити (погледом, оком).

    необ. — необично
    — Кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се.
    Ћип.

Фразе

окупила га (ситна) деца има, родило му се много (ситне) деце.

Пододреднице

~ се

1. сакупити се, сабрати се (на једно место, у гомилу, око кога или чега). — Дјеца се окупила са свих страна. Креш. Око њега су се окупили и сељаци и козаци. Пов. 2. 2. обавити се, залепити се, прилепити се. — Одијело ... окупило јој се око знојна тијела. Ћип

сакупити се, сабрати се (на једно место, у гомилу, око кога или чега).обавити се, залепити се, прилепити се.
Изворни текст (OCR)
о̀купити, -ӣм сврш. 1. учинити да се више јединки нађу на једном месту, у гомили или око чега, сакупити, сабрати. — Хасанага окупио дјецу око себе. Огр. 2. а. обузети, захватити, овладати. — Срце туга окупила ... није камен. Јел. б. напасти, спопасти. — Кад га окупише пси оданде из сокака ... стаде се бранити. Глиш. в. потерати, погнати (обично у гомили). — Радојка окупи овце мало брже, само да умакне. Глиш. г. навалити, заокупити, салетети. — Гошћа га окупила, гатала му карте и палила крв. Киш. 3. јурнути, навалити. — Набрекне Босна па сустопице окупе утоци и притоци. Павл. 4. необ. обухватити, захватити (погледом, оком). — Кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се. Ћип.