о̀кусити

окусити

Стална адреса

Лема

окусити

Извор

том 4, стр. 115, редослед 5

1.а.
узети у уста сасвим мало јела или пића.
— Заробљеници поврће ... три године нису окусили.
Јак.
Илија ... за читаво вријеме није окусио ни капи алкохола.
Донч.
1.б.
узети мало чега (јела, пића) у уста да се види какав је укус, испробати, опробати.
— Окуси боранију и згади јој се: била је бљутава и неукусна.
Рист.
2.
фиг. упознати, осетити, доживети својим, властитим искуством.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Силно му се прохтјело ... да још једном окуси тај ... раскалашени живот.
Крањч. Стј
3.
фиг. проговорити, опепелити, изрећи.
dialectal
фиг. — фигуративно, у преносном смислупокр. — покрајински
— Ја им се куни да је то ... што им је кућа на вјетру ... Не даду ни окусити, него ми оставе икону на ономе мјестУ, и побјегну.
Љуб.

Пододреднице

~ се

покр. 1. в. окусити (1а). — Те вечери ни Раде ни жена ничега се не окусише. Ћип. 2. окушати се, опробати се. — Стар војник на чијој се кожи већ многа оштра посјеклица окусила. Шен

в. окусити (1а).окушати се, опробати се.

Изворни текст (OCR)

о̀кусити, -ӣм сврш. 1. а. узети у уста сасвим мало јела или пића. — Заробљеници поврће ... три године нису окусили. Јак. Илија ... за читаво вријеме није окусио ни капи алкохола. Донч. б. узети мало чега (јела, пића) у уста да се види какав је укус, испробати, опробати. — Окуси боранију и згади јој се: била је бљутава и неукусна. Рист. 2. фиг. упознати, осетити, доживети својим, властитим искуством. — Силно му се прохтјело ... да још једном окуси тај ... раскалашени живот. Крањч. Стј. 3. фиг. покр. проговорити, опепелити, изрећи. — Ја им се куни да је то ... што им је кућа на вјетру ... Не даду ни окусити, него ми оставе икону на ономе мјестУ, и побјегну. Љуб.