оку́чити
окучити
Лема
окучити
Извор
том 4, стр. 115, редослед 19
- 1.
дохватити, дотаћи; ударити.
— Богме, боно и пребоно ... је било кога су окучили.
- 2.
изустити реч, проговорити, бекнути.
— Ако владика запита што ... из литургике .. ни ... калуђери, камоли ђаци, не знају ни окучити. ГанК.
Изворни текст (OCR)
оку́чити, о̀кӯчӣм сврш. 1. дохватити, дотаћи; ударити. — Богме, боно и пребоно ... је било кога су окучили. Ђон. 2. изустити реч, проговорити, бекнути. — Ако владика запита што ... из литургике .. ни ... калуђери, камоли ђаци, не знају ни окучити. ГанК.