олако̀тити

олакотити

олакотити

том 4, стр. 117, редослед 3

—
(трп. прид. ола̀коћен) сврш. олакшати.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Колико ли је начина смишљао како би њој угодио и олакотио живот.
Коз. Ј.

Изворни текст (OCR)

олако̀тити, -а̀котӣм (трп. прид. ола̀коћен) сврш. олакшати. — Колико ли је начина смишљао како би њој угодио и олакотио живот. Коз. Ј.