олича́вати
оличавати
Лема
оличавати
Извор
том 4, стр. 119, редослед 23
- —
и уч. према оличити.
Пододреднице
1. несврш. и уч. према оличитш1 се. 2. одсликавати се. — И пода мном чарни свијет у рају се оличава. Баш. фиг. видети се, огледати се. — Тај понос се оличава на њиховом крутом држању и ходу. Дом
Изворни текст (OCR)
олича́вати, олѝча̄ва̄м несврш. и уч. према оличити.